Здраво, ја сам Милојица. Живим у једном селу у Шумадији, мислим да је то још увек у Србији, не знам тачно са се дешава и докле је наш председник стигао са предајом територија. Имам 67 година и надам се да нећу дуго бити роб овим лоповима на власти. Нисам завршио високе школе, немам аутомобил, немам велику кућу, немам телевизор, немам још много тога али зато имам овце, краве, свиње, козе, коње, кокошке, ћурке и патке, а о воћу и поврћу да вам не причам дођите на пијацу да видите само пораните око 05h јер се ово моје природно брже распрода него то вештачко из великих продавница. Имам мачку и мачка као и два пса који препознају оне из ДС-а на километар, једноме сам морао да дам кило ракије да дезинфикује ране, мамицу му није ми ни платио. Живим од напорног физичког рада који траје колико и дан, лети од 5h до 21h, а зими од 07h до 17h. Једном сам на транзистору чуо за неко европско радно време које траје од 09h до 17h, а викендом се не ради. Ја стварно не знам како они успеју тако брзо да раде па да још имају и викенд слободан. Мени би се воће осушило, кукуруз изгорео, сено упалило, а животиње би поцркале од глади и жеђи ако ја не би био на селу за викенд.
Живојине, ово стави на тај блог што ћеш ми направити, ово немој да стављаш са другог папира. Крмача ми опрасила 12 прасића, сви су фала Богу живи и здрави. Ако имаш времена пошаљи ми један џак концентрата овде у селу затворили продавницу кажу не исплати им се да држе за нас сељаке, јебем ли им мамицу.
Поздрави Десу и остатак фамилије.
Милојица.
